Na portalu smo objavili niz tekstova u kojima smo nastojali da objasnimo šta je Bitcoin i zbog čega predstavlja superioran oblik novca. Fokus tih tekstova bio je na razumevanju suštine , načina na koji Bitcoin funkcioniše, problema koje rešava i razloga zbog kojih ima vrednost. Takav pristup naziva se fundamentalna analiza.
Ipak, ono što većinu ljudi najviše zanima jeste cena Bitcoina, odnosno njegov kurs u odnosu na fiat valute. Bez obzira na dugoročnu vrednost i fundamentalne karakteristike, tržišna cena odnosno kurs je često prva stvar koju ljudi gledaju.Umjesto mukotrpnog rada i štednje (što je suština Bitcoina), kockarski nagon kod ljudi nudi iluziju da se možeš “popeti na vrh piramide” jednim potezom na burzi.
Kada ljudi pogledaju kretanje kursa Bitcoina, često stiču utisak da je sve potpuno haotično da cena nasumično raste i pada, bez ikakvog reda ili pravila na tržištu. U takvom okruženju, diskusija se vrlo brzo svede na krajnosti: da li će Bitcoin “otići na milion” ili će “pasti na nulu” Ljudi vide nasumične skokove cijene i misle: “Ako uložim sad, do sutra imam duplo”.
Da li će cijena Bitcoina ići GORE ili DOLE?Bitcoin predviđanja
Iako na prvi pogled kretanje cijene deluje kao potpuni haos, ispod površine se krije precizna struktura. Tržište se zapravo kreće po strogo određenim pravilima koja opisuju Eliotovi talasi. Ova teorija nam otkriva da kretanje cene nije nasumično, već je odraz kolektivne psihologije sudionika na tržištu koja se ponavlja u ciklusima.Ova teorija, koju je razvio Ralf Nelson Eliot, polazi od pretpostavke da se sva tržišta ne kreću pravolinijski, niti nasumično, već u specifičnim, ponavljajućim ciklusima.Ono što na grafikonu izgleda kao haos, zapravo je manifestacija kolektivne psihologije.Eliot nije bio trejder sa Wall Street-a, već računovođa koji je zbog bolesti bio prikovan za krevet. Da bi prekratio vreme, analizirao je decenije podataka sa berze. Otkrio je da se tržište ne kreće nasumično, već u ciklusima koji se neprestano ponavljaju. Njegov ključni zaključak bio je revolucionaran, tržišta su odraz ljudske prirode, a ljudska priroda se nikada ne menja.Tržište se ne kreće u pravoj liniji jer ga ne pokreću roboti, već ljudske emocije. Upravo tu leži tajna Eliotovih talasa,Psihologija mase Ljudi se ponašaju kao „krdo“. Kada cena raste, javlja se optimizam, zatim euforija, a na kraju pohlepa. Kada cena pada, javlja se poricanje, strah i na kraju panika.
Dok tradicionalne berze imaju radno vreme, vikende i praznike i trgovina retail investitora odvija preko brokera na berzi. Tržište Bitcoina nikada ne spava. Bitcoin je najlikvidnije tržište na svijetu koje radi 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Nema pauze za ručak, nema zatvaranja burze vikendom,Upravo ta neprestana dostupnost čini Eliotove talase kod Bitcoina mnogo izraženijim i preciznijim nego kod bilo koje drugog marketa.Na Bitcoin marketu direktno učestvuju stotine miliona ljudi od pojedinca sa telefonom u Zagrebu do investicionog fonda u Njujorku.Otvoreni karakter tržišta i laka dostupnost (svako može iz kuće online da otvori račun i brzo trguje) privukli su veliki broj spekulanata i malih investitora (retail) koji ne razumeju fundamentalne principe Bitcoina, već traže samo brzu zaradu.Taj masovni priliv needukovanih trejdera i otvoren market stvara savršene, školske primere impulsnih i korektivnih talasa,pokazujući kako psihologija mase direktno oblikuje kretanje cena.
Šta se tu zapravo dešava? (Psihologija iza grafikona)
Kada na grafikonu vidite onih čuvenih pet talasa rasta, vi zapravo ne gledate promenu cene, već promenu svesti kod stotina miliona ljudi. Svaki talas ima svoju “emotivnu ličnu kartu”:
1. Talas (Nada i skepticizam)
Ovde sve počinje. Nakon velikog pada, većina ljudi je i dalje u strahu.Samo mali broj ljudi koji zaista razume fundamentalnu vrednost i zapravo koristi Bitcoin počinje da kupuje. Cena polako raste, ali niko ne veruje u to , svi misle da je to samo “lažni skok” pre novog pada.
2. Talas (Testiranje živaca)
Ovo je oštra korekcija. Oni koji su kupili u prvom talasu uzimaju profit, a pesimisti viču: „Evo, znali smo da je prevarai ide na 0“. Ipak, cena ne pada na dno. Ovde se “čiste” oni koji nemaju strpljenja.
3. Talas (Snaga i potvrda) – NAJVAŽNIJI DEO
Ovo je trenutak kada se dešava “eksplozija”. Vest o rastu se širi, institucije ulaze u igru, a stotine miliona ljudi shvata da je trend ozbiljan. Ovaj talas je obično najduži i najjači. Ovde nema mesta za sumnju, samo za sirovu snagu tržišta.
4. Talas (Profit i neodlučnost)
Tržište je umorno. Pametni trejderi polako prodaju deo svojih pozicija. Cena se kreće postrano ili blago pada. Ljudi su podeljeni ,jedni misle da je kraj, drugi čekaju “poslednji voz”.
5. Talas (Čista euforija i FOMO)
Ovo je faza u kojoj komšije, frizeri i taksisti počinju da pričaju o Bitcoinu. Cena raste ne zato što se nešto novo desilo, već zbog čistog straha ljudi da će zakasniti (FOMO). To je najopasnija faza, jer je tržište tada najranjivije.
Nakon što se završi ciklus od pet talasa rasta, nastupa faza koju niko ne voli, ali je neophodna ABC korekcija. Ovo nije nasumičan pad, to je proces u kojem tržište izbacuje višak optimizma i priprema se za novi ciklus.
Evo šta se tu zapravo dešava
Talas A (Prvi šok): Cena iznenada pada nakon vrhunca (5. talasa). Većina još uvek veruje da je to samo “privremeni pad” i planiraju da “kupe na dnu”. Zapravo, ovo je početak kraja dotadašnjeg trenda.Kada krene prvi pad (Talas A), emocija nije strah, već arogancija. Ljudi koji su do juče gledali kako cena raste, sada govore: „Ovo je samo mala korekcija. Niko ne veruje da je vrhunac prošao. To je faza u kojoj se ignorišu loše vesti, a svako crvenilo na ekranu smatra se „popustom“ za kupovinu.
Talas B (Lažna nada): Cena se ponovo vraća gore! Ovo je najopasniji talas jer deluje kao da se rast nastavlja. Trejderi ga često nazivaju “skok mrtve mačke” (dead cat bounce). Ljudi se ponovo zaleću, ali cena ne uspeva da probije prethodni vrhunac.
Talas C (Suočavanje sa realnošću): Kada cena probije dno talasa A i nastavi da tone, nada umire. Nastupa čista panika. Ovo je trenutak kada ljudi gase aplikacije, ne žele više da gledaju u telefon i prodaju sve „samo da spasu što se spasti može“. Emocija je potpuna iscrpljenost. Ali, paradoksalno, baš kada prosečan trejder i kockar oseti najveći očaj i kaže „nikad više bitcoin“, Eliotovi talasi nam govore da je prodaja gotova i da je ciklus pročišćen.
Tek kada se ovaj talas završi i kada većina “digne ruke” od Bitcoina ,tržište je konačno spremno za novi uspon od 5 talasa.
Poenta: Bez ABC korekcije nema zdravog rasta. To je prirodni filter koji odvaja kratkoročne špekulante i kockare od onih koji razumeju fundamentalnu vrednost.Bitcoin tržište je neverovatno efikasno u jednoj stvari: kažnjavanju nestrpljenja.Kada pogledate grafikon Bitcoina od 2009. do danas, ne vidite samo haotične talase. Vidite stepenice koje vode ka vrhu. Svaka kriza (faza C) deluje strašno dok traje, ali kada se odmaknete, shvatite da je to dno zapravo bilo mnogo više nego vrhunac od pre nekoliko godina.
Talasi unutar talasa
Eliotovi talasi su princip “ruskih babuški”: otvoriš jedan veliki talas, a unutra nađeš pet manjih, otvoriš jedan od tih manjih, a unutra je još pet još sitnijih.
Tržište koje se ponavlja
Glavna ideja je da se psihologija mase ne menja, bilo da gledaš grafikon od 10 minuta ili od 20 godina. Svaki impulsivni pokret (koji ide u smeru trenda) uvek se sastoji od 5 pod-talasa, dok se svaka korekcija sastoji od 3 pod-talasa.Eliotovi talasi kažu da tržište nikada ne raste stalno, već se kreće u ciklusima koji uključuju i bolne padove.
Bitcoin raste , polako, dugoročno i nezaustavljivo.
Ako želite da vidite pravu, dugoročnu sliku, morate prestati gledati, morate skloniti obične naočare i pogledati Bitcoin kroz logaritamsku skalu. Dok linearni grafikon stvara iluziju haotičnih i sve većih skokova i padova, logaritamska skala otkriva neverovatnu pravilnost. Bitcoin polako i stabilno raste u savršenom kanalu već skoro dve decenije.
Dok Eliotovi talasi pokušavaju da objasne emocije ljudi dok trguju, Power Law objašnjava nešto mnogo jednostavnije, kako Bitcoin prirodno raste kroz vreme.
Bitcoin ne raste nasumično i nije kocka. Kao što gradovi rastu jer se ljudi u njih doseljavaju, ili kao što internet postaje jači što ga više ljudi koristi, tako i Bitcoin dobija vrednost kako vreme prolazi i kako ga sve više ljudi koristi.Što je više korisnika i čvorova u mreži, njena vrednost raste nelinearno
Power Law (zakon stepena) kaže upravo to što je Bitcoin duže prisutan, to mu je “normalna” vrednost viša. Cena može da skače gore-dole, može da bude panike i euforije, ali ispod svega toga postoji čvrsta osnova.
Najzanimljiviji deo ovog modela je takozvana donja granica , nivo ispod kojeg cena Bitcoina gotovo nikada ne pada. Taj “pod” ne postoji zbog magije ili predviđanja, već zato što iza Bitcoina stoje ljudi i poverenje.Kako sve više ljudi poseduje i koristi Bitcoin, mreža postaje sigurnija, korisnija i otpornija. Zbog toga dugoročna vrednost raste, čak i kada kratkoročno cena izgleda haotično.
Bitcoin ne vredi više zato što neko to kaže, već zato što ga ljudi koriste kao svoj novac.Power Law samo pokazuje taj rast na jednostavan, matematički način.
Zašto ljudi sve više koriste Bitcoin?
Ljudi ne koriste Bitcoin zato što je “kul” ili samo zato što stalno raste cijena. Koriste ga zato što rješava stvarne probleme koji bankarske fiat valute ne mogu.
Prije svega, Bitcoin je novac koji niko ne može oduzeti ili zabraniti. Ne zavisi od banke, države ili politike. Ako imaš Bitcoin i privatni ključ , tvoj je. Ta sigurnost ljudima znači više nego što se na prvi pogled čini.
Drugo, Bitcoin je ograničen. Nikada ga neće biti više od 21 milion. Dok se bankarski fiat novac stalno štampa i gubi vrijednost, Bitcoin ne može se “napraviti iz zraka”. Zbog toga ljudi u njemu vide način da sačuvaju vrijednost svog rada kroz vrijeme.
Treće, Bitcoin radi svuda u svijetu, 24/7. Nije bitno gdje živiš ili da li ti je država stabilna. Slanje Bitcoina je isto iz Hrvatske, Njemačke ili Afrike.
I na kraju što ga više ljudi koristi, to postaje sigurniji i korisniji. Više korisnika znači jaču mrežu, više povjerenja i veću vrijednost. Upravo taj prirodni rast ljudi i vremena stoji iza Power Law-a.
Da li će bitcoin rasti zauvek? (Krajnja stanica Bitcoina)
Teoretski, dok god se banakrskii novac (fiat) štampa bez kontrole, cena Bitcoina iskazana u tim valutama ce rasti unedogled. Međutim, u stvarnosti, Bitcoin teži nečemu što zovemo “monetizacija”.
Ako se količina fiat bankarskog novca u opticaju širi zauvijek, svaki fiksni resurs poput Bitcoina ili nekretnine na dobroj lokaciji će imati grafikon koji ide “up and to the right” dok god taj papirni novac postoji.
Ali, prava krajnja stanica nije cijena od 100 miliona dolara, nego trenutak kada dolar postane nebitan.
Volatilnost je glavni magnet za nove ljude, ali samo kada ide na gore.
Smanjenje volatilnosti (Smirivanje talasa)
Više nećemo viđati padove od 80% ili skokove od 100% u par meseci.Da bi došao do tog “plafona”, Bitcoin mora “usisati” vrijednost iz drugih klasa imovine koje trenutno služe kao loša zamjena za čuvanje vrijednosti
Zlato: (~14 triliona $) – Bitcoin je “bolje zlato” (lakši prenos, lakša provjera).
Nekretnine: Ljudi danas kupuju treći stan ne da bi u njemu živjeli, već da im inflacija ne pojede ušteđevinu. Ako Bitcoin postane taj rezervoar, cijene nekretnina bi se mogle vratiti na nivoe koji su dostupni običnom čovjeku za život.
Obveznice i dionice: Veliki dio tržišta kapitala je “naduvan” jer novac nema gdje drugo da pobjegne.
Kada se volatilnost smiri (što se već polako dešava kroz cikluse), Bitcoin postaje jedinica mjere.
Jaka volatilnost je neophodna u ovoj fazi usvajanja. Da je Bitcoin stabilan kao zlato (npr. pomera se 1-2% godišnje), niko od “normija” ne bi obratio pažnju na njega. Volatilnost je cena koju plaćamo za potencijalni asimetrični povrat.
Volatilnost privlači ljude zbog “brze love”, ali ih samo mali broj zadrži . Većina ostaje tek kada shvati da je Bitcoin jedina imovina koju niko ne može da im cenzuriše ili “odštampa”, ali do tog zaključka obično dolaze kroz godine držanja (HODL), a ne kroz jedan novinski članak.
Koliko njih zapravo zanima šta je Bitcoin? Nažalost, procenat je veoma nizak.
Volatilnost je glavni magnet za nove ljude, ali samo kada ide na gore.
Magnet (Rast): Kada Bitcoin skoči 20% za nedelju dana, to generiše naslove u medijima. Retail investitori (normiji) tada ne vide rizik, već “propuštenu priliku” (FOMO). Jaka volatilnost na gore je najbolji marketing koji Bitcoin ima.
Filter (Pad): Oštri padovi (npr. -30% u par dana) služe kao brutalna selekcija. Većina retailera koji su ušli na vrhu tada paniči i prodaje uz gubitak, zaklinjući se da se nikada više neće vratiti. Međutim, to „čisti“ tržište od onih koji su tu samo zbog brze zarade.
Površnost: Većina retail investitora Bitcoin doživljava kao “digitalni tiket za lutriju” ili neregulisano tržište akcija. Procenjuje se da manje od 10-15% onih koji kupe Bitcoin zapravo razume koncepte kao što su novac,halving, self-custody ili decentralizacija.
Edukacija kroz bol: Interesovanje za bitcoiin obično dolazi tek nakon prvog velikog pada. Oni koji ostanu nakon što izgube novac često počnu da istražuju “zašto je ovo palo”i tada počinju da čitaju o bitcoinu,novcu,inflaciji, o tome kako funkcioniše novac, tada zapravo nauče osnove. Paradoksalno, padovi prave prave “bitcoiner-e”, dok rastovi prave samo “turiste”.U psihologiji postoji termin “Loss Aversion” (odbojnost prema gubitku). Bol zbog izgubljenog novca je dva puta jači od sreće zbog zarađenog. Taj intenzivan osećaj tera mozak da traži logično objašnjenje kako bi preživeo stres.