U poslednjih nekoliko godina, reč Bitcoin sve češće se pojavljuje u vestima, razgovorima i na društvenim mrežama. Neki ga vide kao novac budućnosti, drugi kao investiciju ili sredstvo za brzu zaradu, dok mnogi i dalje nisu sigurni šta on zapravo jeste.
U ovom tekstu pokušaćemo da jednostavnim rečima objasnimo šta je Bitcoin, kako funkcioniše i zašto je postao toliko važan u svetu finansija.
Bitcoin je zapravo novac u digitalnom formatu i novčani sistem, takozvani peer-to-peer keš, što znači da omogućava direktno slanje vrednosti između dve osobe, bez posrednika kao što su banke ili platni servisi.To u praksi znači da vi uvek sami posedujete svoj Bitcoin on nije na računu u banci niti pod kontrolom neke institucije, već isključivo u vašem digitalnom novčaniku.Vi se sami brinete o svom novcu, jer ste sa bitcoinom sami svoja sopstvena banka.
To je, praktično, kao da imate papirni keš bankarskih fiat valuta u svom fizičkom novčaniku razlika je samo u tome što je ovaj novčanik digitalan, a vaš novac postoji u obliku zapisa na Bitcoin mreži.
Glavna razlika je u tome što bankarske valute podležu inflaciji, jer banke i centralne banke mogu lako stvoriti i štampati novi novac, čime smanjuju njegovu vrednost.
Bitcoin, s druge strane, ima ograničenu ponudu od 21 milion odnosno 2100000000000000 satosija (2,1 kvadriliona) jedinica novca, što znači da se ne može “štampati” dodatni Bitcoin pa je njegova vrednost daleko otpornija na inflaciju.Takođe, za razliku od bankarskog sistema novca, u Bitcoin mreži ne postoji centralna uprava ni bankari , mrežom upravljaju svi učesnici zajedno, putem decentralizovanog sistema koji funkcioniše bez posrednika i centralne kontrole
Vjerojatno se sad pitaš Bitcoin je novac, ali što je zapravo novac?Zar novac nije ono što država i banke kažu da je novac?Euro, dolar, dinar, marka, kuna… Zar nisu novac ove fiat valute koje država i banke definišu kao novac?Fiat valute nisu novac. Fiat valute nemaju sposobnost da obave sve funkcije novca. Njihova upotreba u ekonomiji kao sredstva razmjene nije zasnovana na sposobnosti da obavljaju funkcije novca i monetarnim svojstvima koja on po prirodi ima, već na sili koju države i banke koriste kako bi ih nametnule kao sredstvo razmjene. Ljudi su primorani da koriste ovaj oblik novca, iako on ne ispunjava sve potrebne karakteristike pravog novca. Zbog toga se i zovu fiat valute, jer je njihova vrijednost “određena” samo naredbom (lat. fiat), a ne stvarnim monetranim fundamentima.
Novac, u svojoj suštini, ima tri osnovne upotrebne funkcije .
Prvo, novac služi kao sredstvo razmjene. To znači da omogućava ljudima da mijenjaju novac za robu i usluge, odnosno da kupuju i prodaju robu i usluge bez potrebe za direktnom razmjenom dobara, kao što je bio slučaj u trampi. Zahvaljujući novcu, razmjena je jednostavnija, brža i efikasnija.
Drugo, novac ima ulogu mjere vrijednosti. On omogućava da se vrijednost različitih proizvoda i usluga izrazi u istim novčanim jedinicama, što olakšava upoređivanje cijena. Na taj način ljudi mogu lakše odlučiti šta će kupiti i procijeniti vrijednost onoga što nude ili traže.
Treće, novac služi kao sredstvo čuvanja vrijednosti. Ljudi mogu sačuvati novac i koristiti ga u budućnosti kao sredstvo razmjene , čime se omogućava štednja i planiranje, Novac predstavlja praktičan način očuvanja bogatstva.
Da bi novac bio dobar novac i mogao da obavlja sve funkcije novca, mora da ima određena svojstva, kao što su trajnost, rijetkost, prenosivost, prepoznatljivost i laku verifikaciju, itd.
S razvojem društva i tehnologije, oblici novca su se mijenjali kroz istoriju od školjki, staklenih perli, soli,stoke,raznih roba, zuba kitova i rai kamenja, preko metalnog novca od zlata,srebra,bakra i danas bankarskih digitalnih papirnih fiat valuta, pa sve do digitalnog novca poput Bitcoina.(Kako se novac razvijao kroz vrijeme Pročitajte ovde)
Kroz historiju, zlato je najduže ispunjavalo ove uloge novca, zahvaljujući svojoj rijetkosti i trajnosti .
Zlato je bilo trajno i rijetko, ali nepraktično za verifikaciju i prijenos i svakodnevnu upotrebu kao sredstvo razmjene.Bankarske papirno-digitalne fiat valute značajno su olakšale razmjenu odnosno trgovinu i plaćanja, ali su podložne inflaciji i gubitku vrijednosti, jer nisu rijetke, a banke ih lako stvaraju u neograničenim količinama.
Bitcoin je prvi oblik novca koji najpotpunije ispunjava sve ključne funkcije novca i ima sva potrebna monetrana svojstva.
Za razliku od prethodnih oblika, Bitcoin je digitalan, trajan,lako prenosiv, djeljiv, rijedak i otporan na inflaciju zahvaljujući unaprijed ograničenoj ponudi. Ne ovisi o centralnim institucijama, što ga čini otpornim na političke i monetarne manipulacije.Iako nijedan oblik novca možda nije apsolutno savršen, Bitcoin je prvi koji se u velikoj mjeri približava idealu novca, kombinirajući prednosti zlata i digitalne tehnologije.
Kako i na kojem principu Bitcoin funkcionira
Da bismo bolje razumjeli Bitcoin i kako ovaj novčani sistem funkcioniše , najlakše je da se vratimo na ranije oblike novca, poput rai kamenja na ostrvu Yap ogromnih kamenih diskova koje su stari narodi koristili kao novac odnosno kao sredstvo razmjene, kao sredstvo mjerenja i čuvanja vrednosti unutar svoje zajednice.
Materijal od kojeg je ovaj novac bio izrađen bile su ogromne kamene ploče diskovi koje su ostrvljani mukotrpno iskopavali na ostrvu Palau, udaljenom oko 250 milja (oko 400 kilometara) od ostrva Yap.
Kamenje se obrađivalo primitivnim alatima, a za izradu jednog raija bilo je potrebno od šest meseci do godinu dana.Dimenzije diskova su varirale neki su bili veličine tanjira, dok su najveći primerci dostizali prečnik od četiri metra i težinu od preko četiri tone.
Nakon izrade, kamenje je čekala duga i opasna plovidba na primitivnim splavovima do ostrva Yap, gde bi postalo deo lokalnog novčanog sistema i služilo kao novac odnosno sredstvo razmjene ,merenja i čuvanja vrednosti unutar zajednice.Stvaranje novog novca na ostrvu Yap nije bilo nimalo lako. Svaki raij zahtevao je ogromnu fizičku snagu i vreme kamen je morao biti iskopan sa udaljenog ostrva Palau, zatim oblikovan primitivnim alatima, a proces izrade je mogao da traje i do godinu dana.
Nakon toga, diskovi su morali da pređu stotine kilometara opasnom plovidbom na splavovima do ostrva Yap. Svaka greška ili nezgoda mogla je da uništi ceo trud. Zbog toga je stvaranje novog novca bilo teško i rizično, što je dodatno doprinosilo njegovoj vrednosti i poštovanju u zajednici.Budući da su diskovi bili preteški za premještanje, vlasništvo nad njima se prenosilo usmenom tradicijom unutar zajednice, bez njihovog fizičkog premještanja. Štaviše, njegova fizička lokacija uopše nije bila važna. Transakcije su “bilježene” u kolektivnoj memoriji stanovnika i bilo je nemoguće da se određeni disk koristi za drugo plaćanje.
Slično kao kod rai kamenja, i kod Bitcoina fizička lokacija novca nije važna on postoji isključivo u digitalnom obliku. Transakcije se ne beleže u centralnoj banci ili kod posrednika, već na decentralizovanoj bazi podataka, koja funkcioniše kao digitalna knjiga svih transakcija.
Baš kao što su kod rai kamenja svi stanovnici pamtili ko je izvršio razmjenu odnosno trgovinu i kome pripada koji disk, kod Bitcoina svi učesnici mreže proveravaju i beleže transakcije pokretanjem svojih računara i Bitcoin softvera. Svako može da pokrene svoj bitcoin softver i tako proverava i čuva bazu transakcija, čime doprinosi sigurnosti i pouzdanosti mreže.
Kod rai kamenja, stanovnici ostrva Yap su pažljivo pamtile ko poseduje koji disk i ko je obavio koju razmenu i trgovinu. Njihova kolektivna memorija bila je ključna svi znaju kome pripada i transakcije se poštuju. Ovaj sistem novca je zasnovan na poverenju i zajedničkoj evidenciji.
Kod Bitcoina, tu ulogu imaju učesnici mreže nodovi računari koje pokreću bitcoin softver , Svako ima svoj node koji čuva kopiju cele knjige transakcija , proverava nove transakcije i potvrđuje da su one validne. Baš kao što su stanovnici Yap zajednički pratili vlasništvo nad rai kamenjem, nodovi kolektivno proveravaju i čuvaju podatke o svakom Bitcoinu.Baš kao što su svi stanovnici ostrva Yap mogli da pamte ko poseduje koji rai disk i tako učestvuju u održavanju evidencije, svako ko pokrene bitcoin softver postaje dio Bitcoin monetarne mreže. Sve što je potrebno je da skine Bitcoin softver i poveže svoj računar sa internetom .
Ako jedan node nestane ili prestane da radi, ostali nastavljaju da čuvaju evidenciju, baš kao što bi zajednica na Yap ostrvu nastavila da zna kome pripada svaki rai disk, čak i ako neki stanovnik umre . Decentralizacija nodova znači da niko ne kontroliše mrežu, i da se poverenje i validnost transakcija zasnivaju na kolektivnoj memoriji i proveri svih učesnika, baš kao u zajednici koja je kao novac koristila rai kamenje.
kao što je izrada raija bila dug i težak proces, tako je i stvaranje novih Bitcoina zahtevan i skup posao, poznat kao rudarenje. Rudari koriste snažne računare da rešavaju složene matematičke zadatke koji potvrđuju transakcije na mreži.
Ovaj proces nije samo način da se unesu novi Bitcoini u sistem, već i mehanizam koji osigurava mrežu, sprečava dvostruku potrošnju i omogućava da svi učesnici veruju u ispravnost transakcija. Potrebno je potrošiti mnogo novca, energije i resursa, zbog čega stvaranje novog novca Bitcoina nije lako ni jeftino
Rudarenje zahteva veliku količinu vremena, energije i resursa, što je digitalni ekvivalent mukotrpnog iskopavanja, obrade i transporta ogromnih kamenih rai diskova. Zbog toga novi Bitcoin, baš kao i svaki rai disk, ima vrednost zasnovanu na uloženom trudu i resursima.Kod fiat valuta bankari praktično mogu stvoriti novac ni iz čega, jeftino i bez ikakvog stvarnog troška, jednostavno unosom cifara u bazu banke i time mu smanjuju vrednost inflacijom
Analogija između bitcoin nodova, rudara i rai kamenja
Nodovi su kao stanovnici ostrva koji pamte ko poseduje koji rai disk. Oni ne prave novi disk, ali čuvaju evidenciju i proveravaju transakcije ko kome duguje i ko je vlasnik kog kamenja. Bez njih, sistem ne bi mogao da funkcioniše, jer niko ne bi znao kome pripada koji rai disk.
Rudari su kao zanatlije koji stvaraju novi rai disk. Oni ulažu veliki trud da iskopa, obradi i dopremi disk do ostrva, čime omogućavaju da zajednica dobije novi novac. I dok nodovi samo pamte i proveravaju postojeće diskove, rudari dodaju novi novac u sistem.
Dakle, nodovi su stariji od rudara oni su temelj sistema i omogućavaju da sve transakcije budu proverene i validne. Rudari dolaze kao dodatak, da bi se stvorili novi novci i dodatno osigurala mreža.
Kada kreiranje previše novca smanji vrjednost
Kada je kapetan David O’Keefe stigao na ostrvo Yap sredinom 19. veka, doneo je ne samo svoje brodove, već i modernije alate i metode za vađenje i obradu kamena.Njegova priča je toliko zanimljiva da je čak snimljen film „His Majesty O’Keefe“ (1954), u kome je glavnu ulogu tumačio Burt Lancaster. Pre njegovog dolaska, proizvodnja rai kamenja bila je izuzetno teška svaki disk je zahtevao mesecima mukotrpnog rada, transport preko dugih i opasnih voda, a sam proces bio je težak i rizikovan. Zbog toga je svaki disk bio retka i dragocen novac, čija vrednost nije zavisila samo od njegove veličine, već i od truda uloženog u njegovo stvaranje.
Dolaskom O’Keefe-a, ovaj mukotrpni proces je znatno olakšan. Njegovi brodovi su mogli da prevoze ogromne diskove, a alat koji je donosio omogućavao je bržu obradu kamenja. Posledica toga je bila povećanje broja dostupnih rai diskova u zajednici. Ono što je ranije bilo retko i dragoceno, sada je postalo mnogo češće.
Kako se povećavao broj diskova, vrednost pojedinačnog kamena je opadala. Diskovi koji su nekada smatrani izuzetno vrednim, sada su zbog veće dostupnosti postajali “jeftiniji” u smislu njihove funkcije kao novca , mogli su da kupe manje robe nego pre. Stanovnici su shvatili da povećanje količine novca smanjuje njegovu kupovnu moć, što je tačna analogija inflacije koju danas vidimo u bankarskim fiat valutama
U suštini, dolazak O’Keefe-a je bio kao kad centralna banka i banke puste u opticaj ogromnu količinu fiat valuta efekat je isti novac više nije bio tako vredan,
Zašto Bitcoin ne podleže inflaciji, digitalni novac sa ograničenom količinom
kod Bitcoina je situacija drugačija nego kod rai kamenja ili bankarskog papirno digitalnog oblika novca takozvanih fiat valuta
Ograničena količina Ukupno će ikada postojati samo 21 milion Bitcoina odnosno 21 kvadrilion satoshija (21,000,000,000,000,000 satoshija SATS).. Niko ne može proizvesti više od toga, što znači da količina novca ne može biti iznenada povećana.
Ne postoji centralna banka ili institucija koja može „štampati“ Bitcoin ili povećati njegovu količinu. Sve transakcije i proizvodnja novih kovanica (rudarenje) su predvidive i transparentne.
Novi Bitcoin se stvara kroz rudarenje, ali se količina smanjuje vremenski poznatim pravilom tzv. halving događaja. To znači da tempo stvaranja novih jedinica polako opada, a ne naglo raste, što dodatno štiti vrednost.
Bitcoin ostaje ograničen, što znači da se njegova količina ne može povećavati proizvoljno, za razliku od fiat valuta. Njegova vrednost zavisi prvenstveno od toga koliko ljudi ga prihvata, koristi i veruje mu kao sredstvu za pohranu, razmenu i merenje vrednosti. Što više ljudi koristi Bitcoin kao novac u svakodnevnim transakcijama ili ga drži kao sredstvo čuvanja vrednosti, njegova funkcija novca postaje snažnija i stabilnija.Sve više ljudi veruje u Bitcoin jer traži siguran način da zaštiti svoj novac od inflacije
Dok bankarske fiat valute gube vrednost zbog prekomernog štampanja , Bitcoin je ograničen i njegova količina je fiksna. Zbog toga ga ljudi sve više prihvataju kao svoj primarni novac i kao sigurno sredstvo za čuvanje vrednosti, razmenu i merenje vrednosti, tražeći stabilnost koju bankarske valute ne pružaju.