U poslednjih nekoliko godina, reč Bitcoin sve češće se pojavljuje u vestima, razgovorima i na društvenim mrežama. Neki ga vide kao novac budućnosti, drugi kao investiciju ili sredstvo za brzu zaradu, dok mnogi i dalje nisu sigurni šta on zapravo jeste.
U ovom tekstu pokušaćemo da jednostavnim rečima objasnimo šta je Bitcoin, kako funkcioniše i zašto je postao toliko važan u svetu finansija.
Bitcoin je zapravo novac u digitalnom formatu i novčani sistem, takozvani peer-to-peer keš, što znači da omogućava direktno slanje vrednosti između dve osobe, bez posrednika kao što su banke ili platni servisi.To u praksi znači da vi uvek sami posedujete svoj Bitcoin on nije na računu u banci niti pod kontrolom neke institucije, već isključivo u vašem digitalnom novčaniku.Vi se sami brinete o svom novcu, jer ste sa bitcoinom sami svoja sopstvena banka.
To je, praktično, kao da imate papirni keš u svom fizičkom novčaniku razlika je samo u tome što je ovaj novčanik digitalan, a vaš novac postoji u obliku zapisa na Bitcoin mreži.
Glavna razlika je u tome što bankarske valute podležu inflaciji, jer banke i centralne banke mogu lako stvoriti i štampati novi novac, čime smanjuju njegovu vrednost.
Bitcoin, s druge strane, ima ograničenu ponudu od 21 milion jedinica novca, što znači da se ne može “štampati” dodatni Bitcoin pa je njegova vrednost daleko otpornija na inflaciju.Takođe, za razliku od bankarskog sistema novca, u Bitcoin mreži ne postoji centralna uprava ni bankari , mrežom upravljaju svi učesnici zajedno, putem decentralizovanog sistema koji funkcioniše bez posrednika i centralne kontrole
Novac, u svojoj suštini, služi kao sredstvo razmene omogućava ljudima da kupuju i prodaju stvari bez potrebe za direktnom razmenom dobara i usluga, kao mera vrednosti omogućava da se cene različitih proizvoda i usluga upoređuju i izraze u jedinstvenim jedinicama i kao sredstvo čuvanja vrednosti omogućava ljudima da sačuvaju bogatstvo za buduću upotrebu.
Da bismo bolje razumeli Bitcoin, najlakše je da se vratimo na najranije oblike novca, poput rai kamenja na ostrvu Yap ogromnih kamenih diskova koje su stari narodi koristili kao novac odnosno kao sredstvo razmene, kao sredstvo mjerenja i čuvanja vrednosti unutar svoje zajednice.
Materijal od kojeg je ovaj novac bio izrađen bile su ogromne kamene ploče diskovi koje su ostrvljani mukotrpno iskopavali na ostrvu Palau, udaljenom oko 250 milja (oko 400 kilometara) od ostrva Yap.
Kamenje se obrađivalo primitivnim alatima, a za izradu jednog raija bilo je potrebno od šest meseci do godinu dana.Dimenzije diskova su varirale neki su bili veličine tanjira, dok su najveći primerci dostizali prečnik od četiri metra i težinu od preko četiri tone.
Nakon izrade, kamenje je čekala duga i opasna plovidba na primitivnim splavovima do ostrva Yap, gde bi postalo deo lokalnog novčanog sistema i služilo kao novac odnosno sredstvo razmene ,merenja i čuvanja vrednosti unutar zajednice.Stvaranje novog novca na ostrvu Yap nije bilo nimalo lako. Svaki raij zahtevao je ogromnu fizičku snagu i vreme kamen je morao biti iskopan sa udaljenog ostrva Palau, zatim oblikovan primitivnim alatima, a proces izrade je mogao da traje i do godinu dana.
Nakon toga, diskovi su morali da pređu stotine kilometara opasnom plovidbom na splavovima do ostrva Yap. Svaka greška ili nezgoda mogla je da uništi ceo trud. Zbog toga je stvaranje novog novca bilo teško i rizično, što je dodatno doprinosilo njegovoj vrednosti i poštovanju u zajednici.Budući da su diskovi bili preteški za premještanje, vlasništvo nad njima se prenosilo usmenom tradicijom unutar zajednice, bez njihovog fizičkog premještanja. Štaviše, njegova fizička lokacija uopše nije bila važna. Transakcije su “bilježene” u kolektivnoj memoriji stanovnika i bilo je nemoguće da se određeni disk koristi za drugo plaćanje. Tako je jednom prilikom ostrvljane koji su prevozili rai zadesila oluja i havarija na povratku. Disk je završio na dnu okeana. Iako više nikada nije viđen, rai nije bio izgubljen i nastavio je da vrši funkciju novca!
Slično kao kod rai kamenja, i kod Bitcoina fizička lokacija novca nije važna on postoji isključivo u digitalnom obliku. Transakcije se ne beleže u centralnoj banci ili kod posrednika, već na decentralizovanoj bazi podataka, koja funkcioniše kao digitalna knjiga svih transakcija.
Baš kao što su kod rai kamenja svi stanovnici pamtili ko je izvršio razmenu i kome pripada koji disk, kod Bitcoina svi učesnici mreže proveravaju i beleže transakcije pokretanjem svojih računara i Bitcoin softvera. Svako može da pokrene svoj node i tako proverava i čuva bazu transakcija, čime doprinosi sigurnosti i pouzdanosti mreže.
Kod rai kamenja, stanovnici ostrva Yap su pažljivo pamtile ko poseduje koji disk i ko je obavio koju razmenu i trgovinu. Njihova kolektivna memorija bila je ključna čak i ako se disk fizički premesti ili izgubi, svi znaju kome pripada i transakcije se poštuju. Ovaj sistem novca je zasnovan na poverenju i zajedničkoj evidenciji.
Kod Bitcoina, tu ulogu imaju nodovi računari koje pokreću učesnici mreže. Svaki node čuva kopiju cele knjige transakcija , proverava nove transakcije i potvrđuje da su one validne. Baš kao što su stanovnici Yap zajednički pratili vlasništvo nad rai kamenjem, nodovi kolektivno proveravaju i čuvaju podatke o svakom Bitcoinu.Baš kao što su svi stanovnici ostrva Yap mogli da pamte ko poseduje koji rai disk i tako učestvuju u održavanju evidencije, svako može da postane node u Bitcoin mreži. Sve što je potrebno je da skine Bitcoin softver i poveže svoj računar sa mrežom.
Ako jedan node nestane ili prestane da radi, ostali nastavljaju da čuvaju evidenciju, baš kao što bi zajednica na Yap ostrvu nastavila da zna kome pripada svaki rai disk, čak i ako fizički disk bude izgubljen u moru. Decentralizacija nodova znači da niko ne kontroliše mrežu, i da se poverenje i validnost transakcija zasnivaju na kolektivnoj memoriji i proveri svih učesnika, baš kao u zajednici koja je čuvala rai kamenje.
kao što je izrada raija bila dug i težak proces, tako je i stvaranje novih Bitcoina zahtevan posao, poznat kao rudarenje. Rudari koriste snažne računare da rešavaju složene matematičke zadatke koji potvrđuju transakcije na mreži.
Ovaj proces nije samo način da se unesu novi Bitcoini u sistem, već i mehanizam koji osigurava mrežu sprečava dvostruku potrošnju i omogućava da svi učesnici veruju u ispravnost transakcija, baš kao što su stanovnici ostrva Yap verovali u evidenciju vlasništva rai kamenja.
Rudarenje zahteva veliku količinu vremena, energije i resursa, što je digitalni ekvivalent mukotrpnog iskopavanja, obrade i transporta ogromnih kamenih diskova. Zbog toga novi Bitcoin, baš kao i svaki rai disk, ima vrednost zasnovanu na uloženom trudu i resursima.
Analogija između bitcoin nodova, rudara i rai kamenja
Nodovi su kao stanovnici ostrva koji pamte ko poseduje koji rai disk. Oni ne prave novi disk, ali čuvaju evidenciju i proveravaju transakcije ko kome duguje i ko je vlasnik kog kamenja. Bez njih, sistem ne bi mogao da funkcioniše, jer niko ne bi znao kome pripada koji rai disk.
Rudari su kao zanatlije koji stvaraju novi rai disk. Oni ulažu veliki trud da iskopa, obradi i dopremi disk do ostrva, čime omogućavaju da zajednica dobije novi novac. I dok nodovi samo pamte i proveravaju postojeće diskove, rudari dodaju novi novac u sistem.
Dakle, nodovi su stariji od rudara oni su temelj sistema i omogućavaju da sve transakcije budu proverene i validne. Rudari dolaze kao dodatak, da bi se stvorili novi novci i dodatno osigurala mreža.
Kada kreiranje previše novca smanji vrednost
Kada je kapetan David O’Keefe stigao na ostrvo Yap sredinom 19. veka, doneo je ne samo svoje brodove, već i modernije alate i metode za vađenje i obradu kamena.Njegova priča je toliko zanimljiva da je čak snimljen film „His Majesty O’Keefe“ (1954), u kome je glavnu ulogu tumačio Burt Lancaster. Pre njegovog dolaska, proizvodnja rai kamenja bila je izuzetno teška svaki disk je zahtevao mesecima mukotrpnog rada, transport preko dugih i opasnih voda, a sam proces bio je težak i rizikovan. Zbog toga je svaki disk bio retka i dragocen novac, čija vrednost nije zavisila samo od njegove veličine, već i od truda uloženog u njegovo stvaranje.
Dolaskom O’Keefe-a, ovaj mukotrpni proces je znatno olakšan. Njegovi brodovi su mogli da prevoze ogromne diskove, a alat koji je donosio omogućavao je bržu obradu kamenja. Posledica toga je bila povećanje broja dostupnih rai diskova u zajednici. Ono što je ranije bilo retko i dragoceno, sada je postalo mnogo češće.
Kako se povećavao broj diskova, vrednost pojedinačnog kamena je opadala. Diskovi koji su nekada smatrani izuzetno vrednim, sada su zbog veće dostupnosti postajali “jeftiniji” u smislu njihove funkcije kao novca – mogli su da kupe manje robe nego pre. Stanovnici su shvatili da povećanje količine novca smanjuje njegovu kupovnu moć, što je tačna analogija inflacije koju danas vidimo u bankarskim fiat valutama
U suštini, dolazak O’Keefe-a je bio kao kad centralna banka i banke puste u opticaj ogromnu količinu novca efekat je isti novac više nije bio tako vredan,
Zašto Bitcoin ne podleže inflaciji, digitalni novac sa ograničenom količinom
kod Bitcoina je situacija drugačija nego kod rai kamenja ili bankarskog novca
Ograničena količina Ukupno će ikada postojati samo 21 milion Bitcoina. Niko ne može proizvesti više od toga, što znači da količina novca ne može biti iznenada povećana.
Decentralizovana kontrola Ne postoji centralna banka ili institucija koja može „štampati“ Bitcoin ili povećati njegovu količinu. Sve transakcije i proizvodnja novih kovanica (rudarenje) su predvidive i transparentne.
Stabilna i predvidiva emisija Novi Bitcoin se stvara kroz rudarenje, ali se količina smanjuje vremenski poznatim pravilom tzv. halving događaja. To znači da tempo stvaranja novih jedinica polako opada, a ne naglo raste, što dodatno štiti vrednost.
Bitcoin ostaje ograničen, što znači da se njegova količina ne može povećavati proizvoljno, za razliku od fiat novca. Njegova vrednost zavisi prvenstveno od toga koliko ljudi ga prihvata, koristi i veruje mu kao sredstvu za pohranu, razmenu i merenje vrednosti. Što više ljudi koristi Bitcoin kao novac u svakodnevnim transakcijama ili ga drži kao sredstvo čuvanja vrednosti, njegova funkcija novca postaje snažnija i stabilnija.Sve više ljudi veruje u Bitcoin jer traži siguran način da zaštiti svoj novac od inflacije
Dok bankarske fiat valute gube vrednost zbog prekomernog štampanja , Bitcoin je ograničen i njegova količina je fiksna. Zbog toga ga ljudi sve više prihvataju kao svoj primarni novac i kao sigurno sredstvo za čuvanje vrednosti, razmenu i merenje vrednosti, tražeći stabilnost koju bankarske valute ne pružaju.