Na portalu smo objavili niz tekstova u kojima smo nastojali da objasnimo šta je Bitcoin i zbog čega predstavlja superioran oblik novca. Fokus tih tekstova bio je na razumevanju suštine , načina na koji Bitcoin funkcioniše, problema koje rešava i razloga zbog kojih ima vrednost. Takav pristup naziva se fundamentalna analiza.
Ipak, ono što većinu ljudi najviše zanima jeste cena Bitcoina, odnosno njegov kurs u odnosu na fiat valute. Bez obzira na dugoročnu vrednost i fundamentalne karakteristike, tržišna cena odnosno kurs je često prva stvar koju ljudi gledaju
Kada ljudi pogledaju kretanje kursa Bitcoina, često stiču utisak da je sve potpuno haotično da cena nasumično raste i pada, bez ikakvog reda ili pravila na tržištu. U takvom okruženju, diskusija se vrlo brzo svede na krajnosti: da li će Bitcoin “otići na milion” ili će “pasti na nulu”
Da li će cijena Bitcoina ići GORE ili DOLE?
Iako na prvi pogled kretanje cijene deluje kao potpuni haos, ispod površine se krije precizna struktura. Tržište se zapravo kreće po strogo određenim pravilima koja opisuju Eliotovi talasi. Ova teorija nam otkriva da kretanje cene nije nasumično, već je odraz kolektivne psihologije investitora koja se ponavlja u ciklusima.Ova teorija, koju je razvio Ralf Nelson Eliot, polazi od pretpostavke da se sva tržišta ne kreću pravolinijski, niti nasumično, već u specifičnim, ponavljajućim ciklusima.Ono što na grafikonu izgleda kao haos, zapravo je manifestacija kolektivne psihologije.Eliot nije bio trejder sa Wall Street-a, već računovođa koji je zbog bolesti bio prikovan za krevet. Da bi prekratio vreme, analizirao je decenije podataka sa berze. Otkrio je da se tržište ne kreće nasumično, već u ciklusima koji se neprestano ponavljaju. Njegov ključni zaključak bio je revolucionaran, tržišta su odraz ljudske prirode, a ljudska priroda se nikada ne menja.Tržište se ne kreće u pravoj liniji jer ga ne pokreću roboti, već ljudske emocije. Upravo tu leži tajna Eliotovih talasa,Psihologija mase Ljudi se ponašaju kao „krdo“. Kada cena raste, javlja se optimizam, zatim euforija, a na kraju pohlepa. Kada cena pada, javlja se poricanje, strah i na kraju panika.
Dok tradicionalne berze imaju radno vreme, vikende i praznike, Bitcoin nikada ne spava. On je otvoreno tržište (open market) koje pulsira 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Upravo ta neprestana dostupnost čini Eliotove talase kod Bitcoina mnogo izraženijim i preciznijim nego kod bilo koje drugog marketa.Na Bitcoinu direktno učestvuju stotine miliona ljudi od pojedinca sa telefonom u Zagrebu do investicionog fonda u Njujorku. Taj masovni priliv energije stvara savršene, školske primere impulsnih i korektivnih talasa.
Šta se tu zapravo dešava? (Psihologija iza grafikona)
Kada na grafikonu vidite onih čuvenih pet talasa rasta, vi zapravo ne gledate promenu cene, već promenu svesti kod stotina miliona ljudi. Svaki talas ima svoju “emotivnu ličnu kartu”:
1. Talas (Nada i skepticizam)
Ovde sve počinje. Nakon velikog pada, većina ljudi je i dalje u strahu. Samo mali broj onih koji razumeju fundamentalnu vrednost počinje da kupuje. Cena polako raste, ali niko ne veruje u to , svi misle da je to samo “lažni skok” pre novog pada.
2. Talas (Testiranje živaca)
Ovo je oštra korekcija. Oni koji su kupili u prvom talasu uzimaju profit, a pesimisti viču: „Evo, znali smo da je prevarai ide na 0“. Ipak, cena ne pada na dno. Ovde se “čiste” oni koji nemaju strpljenja.
3. Talas (Snaga i potvrda) – NAJVAŽNIJI DEO
Ovo je trenutak kada se dešava “eksplozija”. Vest o rastu se širi, institucije ulaze u igru, a stotine miliona ljudi shvata da je trend ozbiljan. Ovaj talas je obično najduži i najjači. Ovde nema mesta za sumnju, samo za sirovu snagu tržišta.
4. Talas (Profit i neodlučnost)
Tržište je umorno. Pametni trejderi polako prodaju deo svojih pozicija. Cena se kreće postrano ili blago pada. Ljudi su podeljeni ,jedni misle da je kraj, drugi čekaju “poslednji voz”.
5. Talas (Čista euforija i FOMO)
Ovo je faza u kojoj komšije, frizeri i taksisti počinju da pričaju o Bitcoinu. Cena raste ne zato što se nešto novo desilo, već zbog čistog straha ljudi da će zakasniti (FOMO). To je najopasnija faza, jer je tržište tada najranjivije.
Nakon što se završi ciklus od pet talasa rasta, nastupa faza koju niko ne voli, ali je neophodna ABC korekcija. Ovo nije nasumičan pad, to je proces u kojem tržište izbacuje višak optimizma i priprema se za novi ciklus.
Evo šta se tu zapravo dešava
Talas A (Prvi šok): Cena iznenada pada nakon vrhunca (5. talasa). Većina još uvek veruje da je to samo “privremeni pad” i planiraju da “kupe na dnu”. Zapravo, ovo je početak kraja dotadašnjeg trenda.Kada krene prvi pad (Talas A), emocija nije strah, već arogancija. Ljudi koji su do juče gledali kako cena raste, sada govore: „Ovo je samo mala korekcija. Niko ne veruje da je vrhunac prošao. To je faza u kojoj se ignorišu loše vesti, a svako crvenilo na ekranu smatra se „popustom“ za kupovinu.
Talas B (Lažna nada): Cena se ponovo vraća gore! Ovo je najopasniji talas jer deluje kao da se rast nastavlja. Trejderi ga često nazivaju “skok mrtve mačke” (dead cat bounce). Ljudi se ponovo zaleću, ali cena ne uspeva da probije prethodni vrhunac.
Talas C (Suočavanje sa realnošću): Kada cena probije dno talasa A i nastavi da tone, nada umire. Nastupa čista panika. Ovo je trenutak kada ljudi gase aplikacije, ne žele više da gledaju u telefon i prodaju sve „samo da spasu što se spasti može“. Emocija je potpuna iscrpljenost. Ali, paradoksalno, baš kada prosečan trejder i kockar oseti najveći očaj i kaže „nikad više bitcoin“, Eliotovi talasi nam govore da je prodaja gotova i da je ciklus pročišćen.
Tek kada se ovaj talas završi i kada većina “digne ruke” od Bitcoina ,tržište je konačno spremno za novi uspon od 5 talasa.
Poenta: Bez ABC korekcije nema zdravog rasta. To je prirodni filter koji odvaja kratkoročne špekulante i kockare od onih koji razumeju fundamentalnu vrednost.Kada pogledate grafikon Bitcoina od 2009. do danas, ne vidite samo haotične talase. Vidite stepenice koje vode ka vrhu. Svaka kriza (faza C) deluje strašno dok traje, ali kada se odmaknete, shvatite da je to dno zapravo bilo mnogo više nego vrhunac od pre nekoliko godina.
Bitcoin raste , polako, dugoročno i nezaustavljivo.
Ako želite da vidite pravu sliku, morate skloniti obične naočare i pogledati Bitcoin kroz logaritamsku skalu. Dok linearni grafikon stvara iluziju haotičnih i sve većih “balona”, logaritamska skala otkriva neverovatnu pravilnost. Bitcoin polako i stabilno raste u savršenom kanalu već skoro dve decenije.
Dok Eliotovi talasi pokušavaju da objasne emocije ljudi dok trguju, Power Law objašnjava nešto mnogo jednostavnije, kako Bitcoin prirodno raste kroz vreme.
Bitcoin ne raste nasumično i nije kocka. Kao što gradovi rastu jer se ljudi u njih doseljavaju, ili kao što internet postaje jači što ga više ljudi koristi, tako i Bitcoin dobija vrednost kako vreme prolazi i kako ga sve više ljudi koristi.
Power Law (zakon stepena) kaže upravo to što je Bitcoin duže prisutan, to mu je “normalna” vrednost viša. Cena može da skače gore-dole, može da bude panike i euforije, ali ispod svega toga postoji čvrsta osnova.
Najzanimljiviji deo ovog modela je takozvana donja granica , nivo ispod kojeg cena Bitcoina gotovo nikada ne pada. Taj “pod” ne postoji zbog magije ili predviđanja, već zato što iza Bitcoina stoje ljudi, računari, energija i poverenje.
Kako sve više ljudi poseduje i koristi Bitcoin, mreža postaje sigurnija, korisnija i otpornija. Zbog toga dugoročna vrednost raste, čak i kada kratkoročno cena izgleda haotično.
Bitcoin ne vredi više zato što neko to kaže, već zato što ga ljudi koriste.
Power Law samo pokazuje taj rast na jednostavan, matematički način.
Zašto ljudi sve više koriste Bitcoin?
Ljudi ne koriste Bitcoin zato što je “kul” ili zato što stalno raste cijena. Koriste ga zato što rješava stvarne probleme koji bankarske fiat valute ne mogu.
Prije svega, Bitcoin je novac koji niko ne može oduzeti ili zabraniti. Ne zavisi od banke, države ili politike. Ako imaš Bitcoin i privatni ključ , tvoj je. Ta sigurnost ljudima znači više nego što se na prvi pogled čini.
Drugo, Bitcoin je ograničen. Nikada ga neće biti više od 21 milion. Dok se običan novac stalno štampa i gubi vrijednost, Bitcoin ne može se “napraviti iz zraka”. Zbog toga ljudi u njemu vide način da sačuvaju vrijednost svog rada kroz vrijeme.
Treće, Bitcoin radi svuda u svijetu, 24/7. Nije bitno gdje živiš, koju banku imaš ili da li ti je država stabilna. Slanje Bitcoina je isto iz Hrvatske, Njemačke ili Afrike. To je posebno važno ljudima koji nemaju pristup pouzdanim bankama.
I na kraju što ga više ljudi koristi, to postaje sigurniji i korisniji. Više korisnika znači jaču mrežu, više povjerenja i veću vrijednost. Upravo taj prirodni rast ljudi i vremena stoji iza Power Law-a.
Da li će rasti zauvek? (Krajnja stanica Bitcoina)
Teoretski, dok god se banakrskii novac (fiat) štampa bez kontrole, cena Bitcoina iskazana u tim valutama ce rasti unedogled. Međutim, u stvarnosti, Bitcoin teži nečemu što zovemo “monetizacija”.
Smanjenje volatilnosti (Smirivanje talasa)
Kako Bitcoin postaje sve veći i kako u njega ulazi sve više globalnog bogatstva, njegovi Eliotovi talasi će postajati sve “plići”. Više nećemo viđati padove od 80% ili skokove od 100% u par meseci.
Logaritamski plafon
Na logaritamskoj skali vidimo da se kanal rasta blago sužava. To nam govori da Bitcoin ide ka svojoj finalnoj ceni gde će postati svetska rezervna valuta. Kada se to desi, on više neće “rasti” u odnosu na druge stvari, već će on postati merilo vrednosti. Umesto da kažemo “Bitcoin vredi milion dolara”, govorićemo Ova kuća vredi 100 000 Bitcoina satoshija.
Dokle može da ide?
Ako Bitcoin upije vrednost zlata, nekretnina i svetskih berzi (kao superioran oblik čuvanja vrednosti), njegova cena će dostići nivoe koje je danas teško i zamisliti. Ali, taj rast će imati svoj kraj onog trenutka kada postane globalni standard.