Skoro svi ljudi, kada se prvi put susretnu s Bitcoinom, naprave istu grešku pomisle da je Bitcoin samo dio “kripta”. Čuju za Bitcoin, Ethereum,Solanu,XRP meme coine, NFT-jeve, razne tokene i kripto berze, pa sve to stave u isti koš. I to je razumljivo, jer početniku sve izgleda isto.
Ali problem je u tome što većina ljudi ne razumije ni Bitcoin ni kripto. Ne razumije zašto je Bitcoin nastao, koji problem pokušava riješiti i zašto se toliko razlikuje od hiljada drugih projekata.
I ja sam u početku Bitcoin posmatrao kroz taj okvir. Mislio sam da je to samo “najpoznatija kriptovaluta”. Međutim, što sam više proučavao istoriju novca, inflaciju, centralne banke, austrijsku ekonomsku školu i sam dizajn Bitcoina, sve mi je jasnije postajalo da Bitcoin nije samo još jedan kripto projekat.
Bitcoin je potpuno druga kategorija.
Bitcoin nema ništa zajedničko s kriptom i kripto industrijom u smislu u kojem se taj izraz danas najčešće koristi.
Bitcoin je novac, kripto su uglavnom tokeni
Bitcoin pokušava riješiti jedan ogroman problem problem novca.
Kako sačuvati vrijednost rada kroz vrijeme?
Kako poslati vrijednost bez dozvole banke?
Kako imati novac koji ne zavisi od centralne banke?
Kako izbjeći inflatorno razvodnjavanje štednje?
Kako imati monetarni sistem koji niko ne može lako cenzurisati i manipulisati?
To je Bitcoin.
Većina kripto projekata pokušava biti nešto drugo platforma, aplikacija, governance token, utility token, gaming token, DeFi token, NFT ,fiat i bankarska infrastruktura ili neka nova verzija interneta itd
Većina kripto industrije, na ovaj ili onaj način, ima elemente prevare. Ne mora svaki projekat biti direktna prevara u pravnom smislu, ali mnogi funkcionišu po sličnom obrascu napravi se token, stvori se priča, privuku se investitori, cijena se napumpa, a onda insajderi i rani ulagači prodaju običnim ljudima.Osnivači i insajderi takvih projekata često iskorištavaju nerazumijevanje toga šta je Bitcoin. Svoje tokene promovišu pod pričom da su „bolji Bitcoin“, „brži Bitcoin“, „privatniji Bitcoin“ ili „Bitcoin koji rješava sve mane Bitcoina“. U stvarnosti, najčešće se radi samo o pokušaju da se iskoristi Bitcoinov narativ kako bi se običnim ljudima prodao novi token.
Većina kripto projekata ne pokušava zamijeniti fiat sistem, nego pokušava biti njegov produžetak. . Najbolji primjer za to je USDT, koji je digitalni prikaz dolara . Drugim riječima, veliki dio kripto industrije ne bježi od fiat sistema, već ga samo prenosi u digitalni oblik.
Možda neki od tih eksperimenata imaju tehničku zanimljivost , ali to ih ne čini novcem.
Novac je posebna kategorija. Novac nije samo tehnologija. Novac je najlikvidnija imovina. Novac je mrežni efekat. Novac je povjerenje u pravila. Novac je sigurnost kroz vrijeme.
Zato Bitcoin nije jedan od hiljada tokena. Bitcoin je novac i monetarni standard u nastajanju.
Decentralizacija je samo marketing
U kriptu skoro svaki projekat tvrdi da je decentralizovan. To je postala marketinška riječ koja dobro zvuči, ali u praksi često ne znači mnogo. Pravo pitanje nije šta projekat kaže za sebe, nego ko stvarno ima moć nad mrežom.
Ako projekat ima fondaciju, CEO-a, mali broj validatora, insajdersku raspodjelu tokena, governance sistem koji kontrolišu veliki vlasnici i mogućnost da se mreža zaustavi ili promijeni, onda ta decentralizacija često postoji više u prezentaciji nego u stvarnosti.
Fondacija sama po sebi ne mora značiti da je projekat prevara, ali pokazuje da postoji centralna grupa ljudi koja ima veliki uticaj. Ta grupa često odlučuje o razvoju, finansiranju, marketingu, partnerstvima i pravcu u kojem se projekat kreće. Ako korisnici stalno gledaju šta će fondacija reći ili uraditi, onda mreža nije potpuno nezavisna.
Mali broj validatora je još veći problem. Ako samo nekoliko entiteta može potvrđivati transakcije ili održavati mrežu, onda ti entiteti imaju ogromnu moć. U teoriji mreža može izgledati otvoreno, ali u praksi običan korisnik nema nikakav stvarni uticaj. Ako se validatori mogu dogovoriti da promijene pravila, zaustave mrežu ili cenzurišu transakcije, onda korisnici opet moraju vjerovati grupi ljudi.
Insajderski tokeni su takođe važan signal. Mnogi projekti počinju tako što veliki dio tokena unaprijed dobiju osnivači, fondovi, rani investitori i tim. Kasnije se taj token prodaje običnim korisnicima kroz priču o decentralizaciji. Problem je što ti rani učesnici često imaju najbolju cijenu, najviše informacija i najveći uticaj. Obični ljudi ulaze kasnije, kada je narativ već napravljen.
Governance glasanje često zvuči demokratski, ali u stvarnosti najčešće znači: ko ima više tokena, ima više moći. Ako veliki vlasnici kontrolišu glasanje, onda to nije prava demokratija, nego plutokratija. Mali korisnik može glasati, ali njegov glas nema skoro nikakav značaj u poređenju s fondovima, osnivačima i velikim holderima.
Posebno je problematično ako se mreža može zaustaviti, resetovati ili promijeniti kada se pojavi kriza. To pokazuje da postoji neka vrsta „administratora“ sistema. Ako neko može intervenirati kada stvari krenu loše, onda korisnici ne koriste neutralan protokol, nego sistem kojim neko ipak upravlja.
Kripto traži povjerenje, Bitcoin uklanja potrebu za povjerenjem
Kod kripta se često moraš pitati:
Ko stoji iza projekta?
Koliko tokena drže osnivači?
Može li se pravilo promijeniti?
Može li se mreža zaustaviti?
Ko kontroliše validatore?
Da li je smart contract siguran?
Da li je yield stvaran ili samo nova emisija tokena?
Da li će insajderi dumpati na retail?
Kod Bitcoina su pitanja drugačija.
To je ogromna razlika.
Kripto traži da vjeruješ ljudima. Bitcoin te uči da ne moraš vjerovati ljudima, nego da možeš provjeriti pravila.
Bitcoin nije slijepa vjera
Mnogi ljudi misle da su Bitcoineri ekstremni ili nekav kult. Ali Bitcoin barem kako ga ja razumijem, nije slijepa vjera. To je zaključak do kojeg dođeš kada dovoljno dugo proučavaš novac, inflaciju, centralno bankarstvo, istoriju monetarnih sistema
Na početku mnogi uđu kroz “kripto”. Kupuju razne tokene, slušaju narative, jure brze profite i misle da će “sljedeći Bitcoin” biti neki novi coin.
Ali vremenom shvate jednu stvar poenta nije pronaći sljedeći Bitcoin. Poenta je razumjeti zašto je Bitcoin jedinstven.
Bitcoin nije samo prvi. Bitcoin je najpoštenije lansiran, najdecentralizovaniji, najotporniji i najčistiji oblik digitalnog novca koji imamo.
To ne znači da niko nikada neće napraviti zanimljivu tehnologiju izvan Bitcoina. Ali kada govorimo o novcu, sigurnosti, štednji i monetarnom standardu, Bitcoin igra potpuno drugu igru.
Kripto je kazino, Bitcoin je izlaz
Kripto je uglavnom kazino. Neko će zaraditi, neko će izgubiti, neko će pogoditi dobar trade, neko će postati exit liquidity. Ali većina tog prostora zavisi od novih narativa i novih kupaca.
Bitcoin nije bijeg u kazino. Bitcoin je izlaz iz kazina.
Izlaz iz sistema u kojem tvoja štednja gubi vrijednost.
Izlaz iz sistema u kojem centralne banke mijenjaju pravila.
Izlaz iz sistema u kojem moraš vjerovati posrednicima.
Izlaz iz sistema u kojem se rad ljudi razvodnjava kroz inflaciju.
Bitcoin nije tu da ti obeća brzu zaradu. Bitcoin je tu da ti ponudi bolji novac.